Прегледај изложбе (3 укупно)
Sokobanja nekad i sad
Сокобања је била позната кроз векове под именима: БАЊА, БАЊИЦА, ВАРОШ-БАЊА, ВЕЛИКА БАЊА, АЛЕКСИНАЧКА БАЊА И СОКОЛ БАЊА. Садашње име Сокобања датира из средине 19. века.
Трибали, највеће и најмоћније племе у средњем веку, кретали су се овим подручјем, које
крајем првог века освајају Римљани. Њихово присуство потврђују остаци римског друма, Сокоград, као и остаци темеља на којима је касније изграђено купатило. Словени су ове крајеве населили у 7. веку што потврђују и остаци предмета нађени у близини села Шарбановац и Врмџа. За време Немањића Бања се обнавља, зидају се манастири, а крајем 14 века долази до значајних промена.
Бања пада под турску власт 1398. године а Сокоград заузима турски војни заповедник Хамза. Међутим, 1413. године Бајазитов син руши све тврђаве у околини као и Сокоград.
Сокобањски крај бива опустошен, а његово становништво је добрим делом расељено.
Записи Евлије Челебије из 1663. године, запис грофа Шметауа из 1737. године, Франца Покорног из 1784. године и Феликса Каница из 1860. године потврђују да су термална купатила и даље коришћена и никада нису била затрпавана.
Biblioteka u Sokobanji
После ослобођења од Турака 1833. године Сокобања постаје окружно место. Законом од 16. априла 1866. године проглашена је варошицом. У Србији је тада постојала 21 варошица. За развој писмености у сокобањском крају
важна је 1834. година када се отвара прва школа. Први учитељ у отвореној школи био је Атанацко Радосављевић.
Како књижевност и образовање доприносе развитку народа, од користи су и појединцу и народу, министарство просвете, које се тада звало Попечитељство просвете и црквених дела, послало је дописе да се отварају читалишта уколико их нема или им се помогне уколико већ постоје. Прво читалиште у Сокобањи отворено је 1869. године. О томе сведочи документ који се чува у Архиву Србије. Упућен је министру просвете и црквених дела у коме га Девић, начелник Алексиначког округа, обавештава да је 20. фебруара 1869. године отворено читалиште.
После кратког прекида у раду, читалиште је обновљено 1. јануара 1874. године. За председника је изабран Љубомир Ђ. Дидић.
Народна библиотека „Стеван Сремац“ Сокобања данас располаже фондом од преко 69.000 књига. Библиотека је 2022. године почела са дигитализацијом и библиотечког фонда. За сада су дигитализоване најстарије књиге које се налазе у Библиотеци, као и део књига из завичајног фонда. Културни програм је разноврстан и свеобухватан. Раде се промоције књига, организују радионице, трибине и изложбе.
Crkve arhijerejskog namesništva sokobanjskog
Eparhija timočka je eparhija Srpske pravoslavne crkve čije je sedište u Zaječaru. Osnovana je 1834. godine na Sretenje nakon što je Timočka Krajina oslobođena od Turaka. Tokom svoje istorije, bila je ukinuta od 1886. do 1890. godine. Od 1854. do 1890. godine sedište episkopije bilo je u Negotinu, te je eparhija nosila naziv negotinska. Od 1890. godine njeno sedište je u Zaječaru.
Eparhija timočka obuhvata deo istočne Srbije kroz koju protiče reka Timok, po kojoj je ova eparhija i dobila svoje ime. Prostire se na teritoriji današnjih opština Zaječar, Bor, Negotin, Kladovo, Knjaževac, Boljevac i Sokobanja. Graniči se sa susednim eparhijama Srpske pravoslavne crkve i delom sa Rumunijom i Bugarskom.
Deset epsikopa je upravljalo njome. Prvi njen episkop bio je Dositej Novaković. Pod upravom jedanaestog Episkopa Ilariona (Golubovića) je od 2014. godine.